Istorijat

  Tokom 1997, filmski program Kulturnog centra Novog Sada je zajedno sa agilnim filmskim distributerima, uz podršku Udruženja filmskih radnika APV i kompetentnih sineasta, inicirao prvi autentični filmski projekat na organizivanom širenju evropske filmske kulture i umetnosti – Festival evropskog filma Euro Film. Njegovo pilot-izdanje je održano 1997 uz projekciju 20 evropskih filmova i retrospektivu Ž. Žilnika. Nekoliko sledećih godina, nisu postojali uslovi za njegovo održavanje. Festival je nastavljen 2001, čemu su nesebično doprineli agilni inicijatori, čiji se broj uvećavao te manifestacija danas ima privrženu i kompetentnu saradničku mrežu u celoj Srbiji i širom sveta.

euroinfilm1

Incijativna grupa pobornika Festivala od nastanka do danas je impozantna, a obuhvata brojne ugledne filmske radnike koji su na sebi svojstven način pomogli njegovom razvoju: Đorđe Kaćanski, Ferenc Deak, Karolj Viček, Petar Latinović, Želimir Žilnik, Slobodan Miletić, Ilija Bašić, dr Petar Ljubojev, dr Marijana Prpa – Fink, Vladimir Crnjanski, Branko Milošević, dr Danica Aćimović, Vera Vlajić, Gabor Pinter, Ratko Orozović, mr Stevan Jovičić, mr Slobodanka Radun, Torok Čaba, mr Sreten Jovanović, Pavel Matuh, Miodrag Kotlajić, mr Mirjana Markovinović, mr Pavel Čanji, Branko Andrić Andrla, dr Marko Babac, Goran Trenčovski, Dubravko i Milica Badalić, Branislava Lovre, Zorica Bogičević, Ivan Obrenov, Dejan Dabić, Filip Markovinović, Ilija Malin, dr Nada Savković, Goran Vukčević, Dragana Latinović, dr Jasmina Stevanov, Marita, Ana i Elena Vrška, dr Beatris Kobou, dr Gerd Rošer, dr Ingo Heab, dr Sonja Umšteter, Milen Alempijević, dr Dejan Petrović, dr Zoran Đerić, Sergej Zajcev, dr Hajnc Hermans i drugi filmski radnici. Ovom spisku se može dodati i dug spisak uglednih učesnika u programu od glumaca do reditelja i drugih filmskih stručnjaka svetskog ranga, koji s poštovanjem ističu angažman filmske festivalske ekipe i izražavaju spremnost da se pridruže i pomognu. Vremenom je usavršavana autentična koncepcija, koja preferira otvorenu formu i ravnopravno tretira sve filmske vrste kako bi Festival bio prihvatljiv za brojne organizacije, asocijacije, ugledne sineaste druge prijatelje filma koji su u njega uključeni, pre svega za građane i filmofile Novog Sada, Vojvodine i cele Srbije, koji nemaju sredstava da putuju i borave na drugim značajnim manifestacijama slične tematike.

euroinfilm2

Iz godine u godinu uvećavan je broj i rejting prikazanih filmova i komplementarnih događanja, na čega se dobrodošlo nadovezala ideja da se u program uvrste i filmovi nezavisnih producentata iz celog sveta koji su na estetskoj talasnoj dužini kao i većina evropskih. Zato je dobio i novo ime Euro-In Film (European and Independent Film Festival) i sadržaj. Tako se broj prikazanih filmova sa prvog festivala 1997. uvećao na preko 150 u 2008, 2009, 2010. godini i preko 200 u 2011. godini, 237 u 2012, a očekuje se da će 2014. taj broj biti daleko veći, a isto tako i broj filmskih tribina, radionica i izložbi.
Retko koji festival – čije se značenje poima kao praznik filma, filmskih radosti i stvaralaštva koji se simbolično završavaju na godišnjicu prve bioskopske projekcije braće Limijer, – se može pohvaliti da u glavnom programu, uz premijere nove evropske produkcije i nezavisnih producenata iz celog sveta ima zaista najbolje filmove Berlinskog, Kanskog, Venecijanskog, Moskovskog i drugih festivala i uglednih manifestacija svih filmskih vrsta, žanrova i trendova na aktuelnim nosačima slike i tona, a da pri tome ne zapostavi ostvarenja i stvaraoce sopstvene i regionalne kinematografije ili one koji pouzdano obećavaju.
Postupno je afirmisana filmska tribina sa uglednim uvodničarima iz zemlje i sveta, u pripremi su brojni projekti filmskih radionica, koje će realizivati kompetentni domaći i inostrani filmski radnici, propratne izložbe, itd.
Konstruisane su jasne i razvojne konture manifestacije na koju je čast biti pozvan i učestvovati, te su troškovi selekcije i realizacije poslovično drastično manji od mnogih srodnih manifestacija. S obzirom na delu stečeno poverenje u njegov program, na Festival se pre svega dolazi kako bi se nešto novo i kvalitetno videlo, doživelo i saznalo, a ne da bi se bio viđen. Dakle, prvenstveno radi kulturoloških i „profilmskih“ razloga, a ne zbog marketinškog glamura. Stoga sve veći broj stvaralaca iz regiona filmove direkto nudi Festivalu.

IMG_50591

U okviru sve razvijenije međufestivalske saradnje Euro-In Film pomaže domaćim autorima da se njihova dela plasiraju na značajne bratske međunarodne filmske festivale, a od nedavno, zavisno od materijalnih mogućnosti, promoviše srpsku, vojvođansku i novosadsku produkciju u drugim radovima i zemljama. Predviđa se da 2014. godine u okviru Festivala bude realizovan i Sajam evropskog i nezavisnog filma, uz učešće glavnih distributera i prikazivača.
Vremenom je, saglasno novim standardima, poboljšan kvalitet projekcija i postalo je jasno da razvojna koncepcija mora uvažiti tehnološku revoluciju u digitalizaciji slike i tona u produkciji i reprodukciji, čime je obezbeđena moralna i konkretna podrška eminentnih asocijacija i organizacija kojima je na duši budućnost evropskog i nezavisnog filma.
Posvećenost filmu i filmskoj umetnosti ogleda se i danom završetka Festivala – 28. decembra, na Svetski dan filma, jer su 28. decembra 1895 braća Limijer prikazala prve filmske slike u Parizu. Sve ovo će omogućiti da se, kao i do sada, njegovi pojedini segmenti susretno koncipiraju i da se tokom održavanja Festivala i posle, repriziraju u zainteresovanim gradovima Vojvodine i Srbije.

Đorđe Kaćanski