Историјат

  Током 1997, филмски програм Културног центра Новог Сада је заједно са агилним филмским дистрибутерима, уз подршку Удружења филмских радника АПВ и компетентних синеаста, иницирао први аутентични филмски пројекат на организиваном ширењу европске филмске културе и уметности – Фестивал европског филма Еуро Филм. Његово пилот-издање је одржано 1997 уз пројекцију 20 европских филмова и ретроспективу Ж. Жилника. Неколико следећих година, нису постојали услови за његово одржавање. Фестивал је настављен 2001, чему су несебично допринели агилни иницијатори, чији се број увећавао те манифестација данас има привржену и компетентну сарадничку мрежу у целој Србији и широм света.

euroinfilm1

Инцијативна група поборника Фестивала од настанка до данас је импозантна, а обухвата бројне угледне филмске раднике који су на себи својствен начин помогли његовом развоју: Ђорђе Каћански, Ференц Деак, Карољ Вичек, Петар Латиновић, Желимир Жилник, Слободан Милетић, Илија Башић, др Петар Љубојев, др Маријана Прпа – Финк, Владимир Црњански, Бранко Милошевић, др Даница Аћимовић, Вера Влајић, Габор Пинтер, Ратко Орозовић, мр Стеван Јовичић, мр Слободанка Радун, Торок Чаба, мр Сретен Јовановић, Павел Матух, Миодраг Котлајић, мр Мирјана Марковиновић, мр Павел Чањи, Бранко Андрић Андрла, др Марко Бабац, Горан Тренчовски, Дубравко и Милица Бадалић, Бранислава Ловре, Зорица Богичевић, Иван Обренов, Дејан Дабић, Филип Марковиновић, Илија Малин, др Нада Савковић, Горан Вукчевић, Драгана Латиновић, др Јасмина Стеванов, Марита, Ана и Елена Вршка, др Беатрис Кобоу, др Герд Рошер, др Инго Хеаб, др Соња Умштетер, Милен Алемпијевић, др Дејан Петровић, др Зоран Ђерић, Сергеј Зајцев, др Хајнц Херманс и други филмски радници. Овом списку се може додати и дуг списак угледних учесника у програму од глумаца до редитеља и других филмских стручњака светског ранга, који с поштовањем истичу ангажман филмске фестивалске екипе и изражавају спремност да се придруже и помогну. Временом је усавршавана аутентична концепција, која преферира отворену форму и равноправно третира све филмске врсте како би Фестивал био прихватљив за бројне организације, асоцијације, угледне синеасте друге пријатеље филма који су у њега укључени, пре свега за грађане и филмофиле Новог Сада, Војводине и целе Србије, који немају средстава да путују и бораве на другим значајним манифестацијама сличне тематике.

euroinfilm2

Из године у годину увећаван је број и рејтинг приказаних филмова и комплементарних догађања, на чега се добродошло надовезала идеја да се у програм уврсте и филмови независних продуцентата из целог света који су на естетској таласној дужини као и већина европских. Зато је добио и ново име Еуро-Ин Филм (European and Independent Film Festival) и садржај. Тако се број приказаних филмова са првог фестивала 1997. увећао на преко 150 у 2008, 2009, 2010. години и преко 200 у 2011. години, 237 у 2012, а очекује се да ће 2014. тај број бити далеко већи, а исто тако и број филмских трибина, радионица и изложби.
Ретко који фестивал – чије се значење поима као празник филма, филмских радости и стваралаштва који се симболично завршавају на годишњицу прве биоскопске пројекције браће Лимијер, – се може похвалити да у главном програму, уз премијере нове европске продукције и независних продуцената из целог света има заиста најбоље филмове Берлинског, Канског, Венецијанског, Московског и других фестивала и угледних манифестација свих филмских врста, жанрова и трендова на актуелним носачима слике и тона, а да при томе не запостави остварења и ствараоце сопствене и регионалне кинематографије или оне који поуздано обећавају.
Поступно је афирмисана филмска трибина са угледним уводничарима из земље и света, у припреми су бројни пројекти филмских радионица, које ће реализивати компетентни домаћи и инострани филмски радници, пропратне изложбе, итд.
Конструисане су јасне и развојне контуре манифестације на коју је част бити позван и учествовати, те су трошкови селекције и реализације пословично драстично мањи од многих сродних манифестација. С обзиром на делу стечено поверење у његов програм, на Фестивал се пре свега долази како би се нешто ново и квалитетно видело, доживело и сазнало, а не да би се био виђен. Дакле, првенствено ради културолошких и „профилмских“ разлога, а не због маркетиншког гламура. Стога све већи број стваралаца из региона филмове директо нуди Фестивалу.

IMG_50591

У оквиру све развијеније међуфестивалске сарадње Еуро-Ин Филм помаже домаћим ауторима да се њихова дела пласирају на значајне братске међународне филмске фестивале, а од недавно, зависно од материјалних могућности, промовише српску, војвођанску и новосадску продукцију у другим радовима и земљама. Предвиђа се да 2014. године у оквиру Фестивала буде реализован и Сајам европског и независног филма, уз учешће главних дистрибутера и приказивача.
Временом је, сагласно новим стандардима, побољшан квалитет пројекција и постало је јасно да развојна концепција мора уважити технолошку револуцију у дигитализацији слике и тона у продукцији и репродукцији, чиме је обезбеђена морална и конкретна подршка еминентних асоцијација и организација којима је на души будућност европског и независног филма.
Посвећеност филму и филмској уметности огледа се и даном завршетка Фестивала – 28. децембра, на Светски дан филма, јер су 28. децембра 1895 браћа Лимијер приказала прве филмске слике у Паризу. Све ово ће омогућити да се, као и до сада, његови поједини сегменти сусретно конципирају и да се током одржавања Фестивала и после, репризирају у заинтересованим градовима Војводине и Србије.

Ђорђе Каћански